New York - 2 dio - KONCERT

April 18, 2013

18. 01. 2013.

Dan „D“

Već sam pisao o jutarnjem ustajanju, nervoza…kašalj. Sve smo kao smireni… nema svađa, onog sitnog karanja, ronjanja, pribotunavanja…vladao je čudan mir i čudesan razum kod svih.

Pa di baš danas kad je koncert ujutro nemamo mira, valja poć na snimanje s HTV-om!? To se tako dogodi. Ali opet, nemate baš puno prilika u životu snimati reportažu iz New Yorka. Izašli smo jedan po jedan o svom poslu po kavu… smijemo se jedni drugima kad se sretnemo po gradu. Ko Ameri šetamo s papirnatim čašama punih kave… Vanka lagano pršti snig, ali nije duga vika. Valja poć na centar Time Square-a. Tu je snimanje. Jedna reportaža za dnevnik, jedna za emisiju Lijepom našom. U našoj odsutnosti u Kaštelima se snima nova epizoda dugovječnog serijala LIJEPOM NAŠOM… kakva bi to emisija iz Kaštela bila bez nas… Snašli smo se i otpivali pozdravnu pismu „DOĐI U KAŠTELA“. Kratko druženje s novinarkom Glorije, HTV-a (Brankom Slavicom) i hitan povratak u sobi. Promrzli smo do bola… zabrinuti smo. Hitno svi u krevet, odmor i idemo… u dvoranu.

Dvorana je onako starinski američka, solidno i bogati opremljena ali demode. Stvari malo kasne jer su tehničari i tonci koji nam sastavljaju stage užasno spori i tromi. Ne nerviraju se zato što kasne. S druge strane nije to ni čudo jer im zbog sindikalnih radnih prava nesmi reć ni rič. Nakon obilatog kašnjenja, krećemo s probom. Naravno nesporazumi – nepoznavanje zvuka klapa i dosta muke probavanja…moj Bože… oćemo li se opet izderat prid neki važni koncert. Jedino šta želim je da imamo normalne uvjete za pivanje, da možemo dati sebe…u pola tonske probe ŠOK!!! Prekid rada. Radnici temeljem zakona imaju pravo i obvezu na pauzu u trajanju od uru vrimena. WFT!? TO znači da ćemo prije ulaska publike u dvoranu imati samo 20 minuta  za dovršiti probu…AJME MAJKO… Opet će bit strka i frka. ;-)

Dovršavamo tonsku probu… doslovno do zadnje minute…koliko možemo. Idemo se prisvuć u garderobu. U Garderobi su svi zidovi izlipljeni slikama ljudi koji su tu gostovali. Koji su sve likovi ovdje bili… Razgledamo garderobu…ka mali muzej. Ali nema baš puno vrimena, idemo se prisvuć i u VATRU. Netom prije izlaska direktor UNESCA dolazi do nas i jako srdačno hrabri svih, iskazuje svoj interes za ono što klape pivaju. Dosta je informiran o našoj klapi. Pravi gospodin.

IDEMO…. KONCERT POČINJE. Nakon snimke na video zidu u kojoj pokojni mestro LJUBO STIPIŠIĆ recitira DALMATINU krećemo. Zadovoljni smo pivanjem, muziciramo, kontrola na pozornici je dobra…može se „živit“. U nekim pismama više u nekim manje guštam… negdi se leti a negdi strepi. Ali publika nas pozdravlja nakon svake pisme. Sviđa im se ono što čuju. Jednako tako i mi smo sve slobodniji i sigurniji…rastu tenzije i ekspresija koncerta. Prvi dio koncerta, koji je bio posvećen izvornoj tradicijskoj pismi završavamo nakon uru vrimena, u punoj snazi. RUSULICA. Publika luduje. Izlazimo s bine i kratki gucaj vode. 3 minute za uhvatit dah. I krećemo. Bend je na bini. Krećemo s našim modernim pismama…tek tada vidimo da je pola dvorane naš svit. Ljudi su na nogama, a mi ko na krilima. Trio koji nas pravi je ludilo. Baš guštamo…nekako gledamo na to da će sad bit lako. Nosit će nas do kraja koncerta naša publika. Tada se opuštamo a i meni prolazi kroz glavu… EJ…PA MI PIVAMO U NEW YORKU!!! Smijem se sam u sebi. Smišno je to. Nemamo mi klapaši mentalni skloz Estradnih zvijezda. Sve ovo što smo napravili došlo je nekako prirodno, samo po sebi…

U zadnjoj četvrtini koncert pridružuje nam se JERRY GRCHEVICH, jedan od najboljih glazbenika na tamburi u svijetu, sa svojim tamburaškim sastavom. Suradnja je bila odlična i trijumfirali smo do kraja prema hrvatskoj publici ali i amerima je to bilo interesantno. Novi zvuk, nove melodije. Nakon 2 sata koncerta, „o kolpa“ šta se reče… imali smo snage za još 3 bisa. Dobro smo ih spakirali i otišli zadovoljni s bine. Neki hitno zapali duvan, neki sist i doć sebi.- Velika su pražnjenja na ovakvim koncertima. Malo će to ko razumit. Ljudi misle da je pivat tek tako… budemo mi mokri ko krpe, a nekad i pomalo autistični…dok dođemo sebi. Tako za nas izgleda gala koncert… DO POSLJEDNJEG DAHA!

Nakon koncerta posao – susreti i druženje s ambasadorima i visokim uzvanicima. Svečani domjenak i razmjena dojmova. Nakon toga bježimo…u Astoriju, dio New Yorka. Kafić Scorpion. Hrvatski kafić. Kad smo ušli unutra euforija i pljesak od par minuta. Čestitanje… ko da su došli kraljevi svita… Ajmo se sad malo opustit i popit koju. U ZDRAVLJE!!!

Comments

Got something to say?